Površinske vode

 

    Reka Dunav kao saobraćajnica nema neki veći značaj jer kod Suseka Dunav pravi meandar prema severu, pa izmešu sela i reke postoji 2 km široka aluvijalna ravan. Ovaj rukavac širok 100 do 200 m zove se Susečki Dunavac. Sa leve strane Susečkog Dunavca formirana je velika ada, koja prati meandar ovog rukavca, pa ima nepravilan lučni oblik sa izbočenjem prema severu. Ima dužinu 6 km a širim zapadnim delom 13 km i užim istočnim delom do 600 m.

    Po Miliću (1973.) ova ada je nastala kada su dunavske vode presekle plavine Lišvara i čedimira. Uz njen severoistočni deo je manja ada, duga 1 km i široka 250 m. Oko 1,7 km nizvodno od velike ade, uz Bačku obalu, formirana je ada izduženog lučnog oblika koja je duga 2,3 km i pripada Begečkom ataru. Ranije je na ovom sektoru prema bačkoj bilo još nekoliko ada koje su postepeno srasle sa obalom.

    Potočnu dolinu Suseka čine dva potoka: Čedimir i Lišvar.

 

    Čedimir izvire na visini od 250 m jugoistočno od sela Lug. Dugačak je 9 km i teče pravcem sever-severozapad prema Suseku gde se njegova plavina, koja zahvata površinu od 52.500 m², pruža po aluvijalnoj ravni Dunava. Potok se usekao u plavinu 120 cm. Plavinu preseca put Novi Sad-Ilok.

 

    Lišvar je drugi potok koji svojom dužinom od 13 km spada mešu tri najduža potoka u Sremu. Izvire na visini od 240 m, južno od luga. Otiče pravcem sever-severozapad,, a blizu Suseka skreće prema severoistoku praveći poveći luk i u Suseku se spaja sa aluvijalnom ravni Dunava. Plavina potoka lišvar ima dužinu od 50 m. U tim granicama plavina zahvata površinu od 9900 m². Potok se usekao u plavinu na dubini od 35 cm. Strane potoka su obrasle vrbom i kupinama.

 

    Izvori vode sa Fruške gore hranjeni iz različitih izdani, koje se odlikuju raznovrsnim hemijskim sastavom stena, imaju i vrlo raznolike hemijske osobine. Prema istrazivanjima pokazalo se da najviše kalcijum-oksida (88.6 mg/l) sadrzi voda izvora u Suseku. Samim tim izvori u Suseku imaju najveću tvrdoću. izvori u Suseku pokazuju i najveću koncentraciju kalijum-oksida, čak 0,86 mg/l.

 

 

Brzi meni