Reljef

 

    Prema Bukurovu, u emorfološkom pogledu u ovom regionu razlikuje se se deo fruškogorske lesne zaravni i aluvijalna ravan Dunava.

    Fruškogorska lesna zaravan okružuje planinski venac Fruške gore. Izgrađena je od naslaga lesa. Les je matična stena navejana za vreme glacijacije,  dok se u interglacijaciji, pod uticajem toplije klime, razvijao organski svet. Njega su pokrile nove naslage lesa ali je on ostao kao fosilna zemlja izmedju slojeva lesa. Broj fosilnih zemalja je od 5 do 7, dok je u okolini Suseeka otkriveno 8.

    Lesna zaravan na ovom području zatalasana sa blago urezanim dolinama potoka. Prema Dunavu se završava odsekom koji je disociran surducima.

    Od Koruške prema Suseku (uzvodno) Dunav je formirao prostranu aluvijalnu ravan, dužine oko 8 km i širine 2 km. Aluvijalna ravan nastala je rečnom erozijom i akumulacijom a izgrađena je od peska, rečnog mulja i gline. Od dunavske matice aluvijalna ravan je odvojena Susečkim Dunavcem, rukavcem Dunava. Ovaj deo aluvijalne ravni deli se na Gornji (severno od Suseka) i donji (istočno od Suseka) rit a između njih je izgrađen ribnjak. Površina ovog dela aluvijalne ravni je oko 10 km²

 

Denudaciono-gravitaconi elementi reljefa: klizišta

 

    Klizišta se nalaze na severnoj strani Fruške gore, na pregibima između lesne zaravni i aluvijalne ravni Dunava.  Neštinsko'susečko klizište je locirano na putu između Sviloškog potoka i Plandišta. Glavni agens u stvaranju klizišta je Dunav koji je svojim meandrom posekao padine Fruške gore. podsecajući moćne naslage lesa, koje prelaze i preko 20 metara debljine, dovodi do snaznog obrušavanja usled čega je čak i tok Dunava potisnut neznatno severnije. I sama susečka ada je formirana pod direknim uticajem klizišta.

 

 

Pedološki sastav zemljišta

 

Na ovom području se sreću sledeći tipovi zemljišta:

 

1. Černozem (podtip: černozem karbonatni (micelarni))

 

       Černozem karbonatni (micelarni) na lesnom platou je nastao u suvom i toplom borealom dobu, stepskoj kontinentalnoj klimi i vegetaciji. Geoloska podloga je tipski les. Karakteriše se mrko-smeđom bojom , sitnogrudvičastom i mrvičastom strukturom, visokim procentom karbonata i razvijenim humusnim horizontom.

       Navedena svojstva govore o povoljnom vazdušnom, vodnom i toplom režimu, te su ova zemlišta visoko produktivna.

       Na lesnom platou postoje i varijeteti:

       a)černozem erodirani: nastao je procesom erozije . Akumulativni horizont je redukovan. Zavisno od stepena erozije, boja mu je otvoreno mrka. Sadrži visok procenat karbonata ali mu je produktivnost smanjena zbog redukcije humusnog sloja.

       b)černozem karbonatni zaruđeni: nastao je daljim procesom degradacije, zaruđivanjem zemljišta koje je bilo pod šumsko-stepskom vegetacijom. Humusni sloj je izražen ali mu je boja izrazito smeđa, sa smanjenim zalihama humusa usled zaruđivanja. zbog toga se odlikuje nižom produktivnošću.

       c)černozem slabo ogajnjačeni: prelazna forma zemljišta od černozema ka gajnjači. Obrazuje se pod uticajem šumske vegetacije i nešto vlažnije klime. Siromašnije je humusom i karbonatima, neutralnije reakcije i slabije produktivnosti.

       d)černozem ogajnjačeni: nastao je daljim stepenom degradacije kaoja je bila uslovljena ustaljivanjem hladnije i vlaznije klime.

 

2. Gajnjača

 

       Zemljište koje se obrazovalo pod uticajem listopadne šumske vegetacije, odlikuje se smeđe-žućkastom bojom zbog prisustva gline, težim mehaničkim sastavom i povećanom kiselosti. Gajnjače su najbolja šumska zemljišta, jedna od najboljih za voćarstvo i vinogradarstvo ali su neplodna za poljoprivredu.

 

3. Aluvijalno zabareno zemljište

 

      Zastupljeno je u poplavnom području uz Dunav. Fluvijalnog je porekla. Odlikuje se heterogenošću mehaničkog, mineralnog i hemijskog sastava. Nanosi mogu biti peskoviti, ilovasti i kameniti, sa veoma malo humusa, te im je plodnost neznatna.

 

4. Deluvijalno karbonatno zaruđeno zemljište

 

      Nastalo je erozijom izazvanom vodom. Javlja se duž gornjih tokova fruškogorskih potoka.

 

5. Aluvijalno-deluvijalno zemljište

 

     To je mešavina aluvijalno zbarenog i deluvijalno karbonatnog zemljišta. Može biti karbonatno i bez karbonatno. Javlja se u dolinama potoka.

 

Klima

 

    Susek se sa svojom okolinom nalazi u oblasti umereno-kontinentalne klime, koju odlikuju četiri godišnja doba, hladne zime i duga,  topla leta. Izmeđzime i leta postoje kraći prelazi proleće i jesen. Zimi nema mnogo snega , a ni leti padavina, pa se moze reći da atmosferskih taloga ima najviše tokom proleća i jeseni, bas kada su poljoprivredi ovog područja najpotrebniji.

 

1. Temperatura

 

    Temperatura vazduha je jedan od najvažnijih klimatskih elemenata. Ona bitno utiče na formiranje klime nekog mesta. Isto tako je važna i za vegetaciju jer je biljni svet vezan za temperaturne prilike prizemnog vazduha iznad zemlje. Srednja godišnja temperatura iznosi 11C. najhladniji je mesec januar sa prosečnom temperaturom od -3C, dok je najtopliji jul sa 22,6C. Zime nekada prođu neopaženo a nekad budu duge i surove kao zima 1986/87. Bila je bogata snegom i ljutim mrazevima, sa temperaturama do -28C.

    Leti dolazi do suša praćenih jakom žegom, a zatim dolazi do iznenadnih nepogoda praćenih gradom i provalom oblaka.

 

2. Padavine

 

    Prosek padavina iznosi 613,6 mm vodenog taloga. Najveća količina padavina zabeležena je 1999. godine sa 768,6 mm a najmanja 1998. godine sa svega 400,2 mm vodenog taloga.

 

3. Vetrovi

 

    Najčešći vetar na ovom području je Košava. Duva najviše zimi i deluje štetno na biljke, pošto je hladan i suv.Na taj način on ih hladi i isušuje.

    Drugi vetar po čestini je zapadni i severozapadni koji povoljno deluju na vegetaciju jer donosi vlagu.

    Zimi i u rano proloće duva severac. To je snažan , ravnomeran i hladan vetar, te je nepovoljan za vegetaciju.

Brzi meni